Vreme zarza tada to jest papagajski raširi krila rekoh rastvorena crvena
kapija
sa svojom ljubavnicom kojoj su crni dijamanti bili uzidani u lice i koja je
teglila 3 deteta očajnički
sedeo sam ispod fabričkih dimnjaka
znali smo sutra će krive linije
ho žups ho žups
rekla je otićićeš Kašačku moj a ja ću da venem na podijumima i na mazotinama
gospodina Nadlera
nesumnjivo
nesumnjivo
gospod bog zaboravlja lepe žene
i već je dolazio isusoliki kiporezac
bio je mlad i grozno je mirisao na pravdu
sutra ćemo biti s one strane mađarske granice
pa da hm da
nesumnjivo nesumnjivo
grad je jurio kraj nas
vrteo se tamo-amo i katkad se propinjao
video sam povijeni slamni šešir moga oca kako pliva iznad snežnog stakla od
apoteke do kipa svetog trojstva i nazad
nekad je mislio stari da ću u 21 biti kapelan u eršekujvarskoj kuriji
al tačno 10 godina ranije ja sam već gutao dim u bravarskoj radionici gospodina
Špornija
stari je tad već sasvim retko dolazio kući
kasnije je popio i moju lepo zamišljenu budućnost i ispišao je zajedno s
pivom
zaljubio se u jednu staru čistačicu
opala mu je kosa i družio se samo s Ciganima
25 April 1909
spremao sam se sa kiporescem u Pariz peške
varošica je sedela u lokvi i svirala u harmoniku
skinuću s tebe svoja krila o sveti Kristifore ti nikad nećes biti sin svoga
oca
jedan je pijanac plakao korkodilske suze naslonih se na zid hotela „Zlatni
Lav”
osećao sam svemu je kraj
preko mene je projurio par crvenih šina a u tornjevima odjeknuše zvona
golubovi su se prevrtali iznad krovova kuća
tačnije rečeno galopirali su u sunčevim kočijama
novo zvono franjevaca sad je već prosto pevalo
ko se na spavanje sprema nek izglanca olovne rude
satovi na belim pastirskim psima sablažnjuju
osećao sam svemu je kraj
prodavci rakije i tekstila zatvoriše svoje radnje
samo se vrati k svojoj deci prijatelju moj
točkovi se više nisu okrenuli unazad
čoveku su već davno nikli umnjaci i sad gleda u ništa gde se život hvata zubima
za sopstveni rep
u ništa
o džiramari
O lebli
O BUm BUmm
a lađa nas je truckala međutim ko bremenita žena a iza naših leđa neko je spojio
kulise
to je bio prvi izukršteni dan u mome životu
u meni su vijorile baklje i bezdani
o papagalum
na obalama su kukurikale sve po dvadeset rujnobakrene ptice
na drveću su se ljuljuškali obešeni i takođe kukurikali
samo su katkad gledali k nama mrgodni mrtvaci sa dna vode
al mi smo bili 21-godišnjaci
kiporescu su svrdlale iz brade ružne ružičaste dlake
inače smo dobro živeli
samo baš dijagonala naših stomaka
uzalud smo stezali šrafove volovi su opet i opet kidisali preko strnjike
a svoje smo oči katkad jedva znali da sastružemo sa gležnjeva devojaka
tada bi uvek zaurlali iz mene limeni tanjiri
u Beču smo 3 dana spavali na ulici
onda smo konačno iscedili sebe iz sebe
šta li mu je to civilizacija
čovek namaže sebe nekakvim emajlom i počne da se grozi od vaši
šta li mu je to porodična spona
čovek produži nekakvom svilenom trakom svoju pupčanu vrpcu
šta li mu je to bogobojažljivost
čovek počne da se boji kako se ne bi morao bojati
mi smo stavili drumove pod noge a sunce je išlo s nama kroz prostore na zlatnim
nogama miljokaza
verujte slon nije veći od buve
crveno nije od belog crvenije
a ako smo ipak isli dalje
zelenašu ako postavimo vagu ionako ćemo izvući deblji kraj
i tad nam se otvoriše oči
i postasmo duboki ko crni bunari kraj majdana
i išli smo išli
a pred nama koračahu 13 anđela
takođe peške
i pevahu nam o našoj mladosti
već smo bili tipične skitnice sa dobro vaspitanim buvama ispod pazuha
voleli smo voće što je popadalo u jarkove
kiselo mleko
i parohijske kasé Jevreja
a dolazila su nam braća i odovud i odonud
sa svemogučim jezicima sveta i s licem čudesne ciglene boje
svi su imali neki specijalni miris
neke su već sastrugali kilometri nekima su usta još bila vlašna od mleka iz
majčine sise
pod nama su ležali putevi u belim perinama
trgoše se telegrafske žice i ispisaše po nebu kabale
uveče videsmo gde međ nogama žena procvetaše cvetovi
al mi smo bili biljožderi i ženomrsci
i vukli smo se preko Pasauna
Ahena
Antverpena
kiporezac je smršao ko riblja kost a brada mu póstala sasvim riđa
u mojoj su glavi rasle pesme i hadžurske šume
reke svetlosti dvaput su pred nama preplivali pacovi
na vlikim splavovima išaranim dugmadima za pantalone i ptičjim jajima
u poštanskom fahu čekala su me pisma moje ljubavnice
al znao sam noói su najvašljivije
tada sam dakle radio na svojim pesmama koje su mi dolazile iz glave kao kakve
zlatorune ovce
te bez ikakve sumnje najčednije životinje
al ako neko zadene njivu iza uva
roletne se uplašeno sjure
to je naš život
carinici na svakoj stanici udare nam žig na srce
a mi samo plivamo dalje u pravcu zore
bogme bi bilo pametnije kad by svako trgovao slatkim korenjem il šećerom od
krompira
podelite svet u kome živite
nama je lako mi dnevno po 50 kilometara izlazimo iz njega
tunelima planinskim grebenima i nemuštim nemačkim šumama
osećamo miris svežeg gnoja na njivama
planine se katkad obrnu a drveće svira u citru kroz vetar
stabla su u suštini obremenjene devojke
tiho govore među sobom i kažu:
ako on ode ubiću se
juče sam ceo dan opšivala pelene zlatnom niti
krstiću ga anđelčićem a o uvo ću mu okačiti dijamantsku trešnju
ili prosto samo vele:
svi su muškarci šantavi psi
planine se već sasvim naginju na nas
ogromna zmija bez skrupula proguta sunce
najzad ću još postati pesnik
samo dobro naviti čegrtaljke ionako svaka muka zavisi tek od širokogrudosti gospo
ce Ane
juče sam poslao dve pesme kući „Nezavisnoj Mađarskoj“
pa smo opet dopali u Štutgart
sedeli smo kraj stola prosjaka i jeli smo lepinje s pekmezom
a s greda nam je svetlelo srce jednog štajerskog seljaka
u dvorištu susedne kuće služila je misu VOJSKA SPASA
pod zvezdama su vrištale flaute i klarineti
videli smo kako žute staklene buljine proleću nad mladim majkama
o jaganjce božje što otkupljuješ grehove sveta
u kiporescu je počeo opet da se s mukom uspravlja poluhristos i hteo je po svaku
cenu da govori
začepi gubicu zaurla štajerski seljak
svoje nam srce gurnu sasvim pod nos
vidite probodeno je sa 7 zarđalih bodeža
to su 7 laži moje ljubavi braćo moja
imam 26 godina i život mi je bio čist kao jutarnja rosa
zimi sam po ceo dan pred kućom meo leti sam žnjeo debelo žito
ej aj al čovekova je sudbina takva kao
svima su nam oči bile otvorene i videli smo iza zidina gde svet obrnu ćurak
naopako
Budimpešta—Pariz—Berlin—Kamčatka—Sanktpeterburg
kiporezac već je bio pijan a iz očiju mu je kao iz kakvih kašičarki jednako tekla
tuga
uzvici su sve više skretali u uglove kako bi mogli da ugase svoje fitilje
venčajte se zatim ćete verovati samo u magijsku moć čistoga učkura
progovorih sasvim neočekivano
i videh kako mi glas dopire amo iz susednog dvorišta
pesnik sam
dakle bar znam
lampe zato gore dobro jer dvaput karatama
i pune su petroleuma
bio sam strašno ogorčen želeo sam da dam nešto ovim siromasima
al zvezde su već bile napustile stražu
13 anđela sad sigurno spava širom otvorenih usta na tavanskim lestvicama
bože gospode
sa zidova u crvenim četama marširaju naniže stenice
nek svako posoli vrh svog nosa
eto kako je život kratak
mi ćemo ipak postati samo mačori na pariskim zidinama
buji dete pa buji paji
čovek zaspi
tako od vertikale postaju horizontale
i obrnuto
iz neba se pomoliše mastiljava deca
hajte sa mnom preko bašte
na drugoj obali reke Marija uspavljuje sina
nek svako škljocne reze iznad svoje svesti
na patosu u žutim lokvama fosforescirale su moje uspomene
u uglovima se otvoriše putne torbe i počeše besno da laju
kao Marija svog sina
tako sam ljuljao baštu u svom krilu
niže
evo tu su i šamesi sa svojim 11/2 markama
stakle se uzdasi
cvetaju cvetovi
o pa tu si i ti
ja i ti
na tebi
Ja
veži samo svoja kolena za mene
ženice moja
srebrni salamanderu
papagaju
viteški gajtanu na mom životu
voćko
otkinuta zvezdo
o jao jao
nek svako zavrne staklene čepove
sati su pobegli iz svojih zvezdanih krletki
sa svojim dugim nosevima od plute slonovi su se okrenuli ka istoku
prvi glas koji sam cuo bio je urlik jednog gramofona sa periferije
kiporezac nije mogao da ustane ovog jutra
crknuću plakao je kiporezac crknuću
kraljica prosjaka stajala je nad njegovom glavom sa ogromnim kablom za pranje
iz časovnika iskoči kostoglava kukavica i pokloni se ponizno
crknuću plakao je kiporezac crknuću
i svi su videli smrt
kako je dvaput prešla preko sobe
al zašto bi dakle otišao brate
zašto
sa polja još nisi doterao stado
u svojoj žutoj kosi još nisi zapalio lampe
a i zmije sve još spavaju u tvom oku
o nemoj da se brineš za ružni kafeni ibrik on je ujeo sluškinju za pupak
i sad oboje leže u drugom stanju
crknuću vristao je kiporezac crknuću
a kuće u dugom taktu nagnuše ka crkvi
samo jedno žutno ždrebe pomoli glavu kroz prozor
i zarza
ko će da kupi moj kaput rekoh i ja
5 kruna niko više 5 kruna
a s planina odjednom jurnuše putevi naniže
dakle ići
opet ići
otada nisam više video jadnog kiporesca
a bili smo dobri drugovi i s večeri je gorela preda mnom njegova brada kao bokor
divlje ruže
2 sam nedelje skitao sam
bio sam tužan kao kakav stari magarac i kod svake bare prao sam glavu
hteo sam da isperem iz glave uspomene koje su se bile strašno slegle
i mahale su crnim zastavama ka obalama
a prema kakvim obalama to ne znam
osećao sam samo da sam bujna reka i da ¡mam obale
sa velikim palmama i zelenim žabama
jer tad sam već bio pesnik neizlečivo
redovno sam se doposivao sa svojom ljubavnicom
i znao sam da bi mi trebalo samo rascepiti grudni koš a iz srca bi mi poteklo
čisto zlato
samo kad ovi glupi seljaci ne bi bili tako prljavi
ove šovinističke životinje nemaju ni pojma o toku sveta
uzalud stojim pred njima
nijedan ne vidi zvezdu na mom čelu
bio sam kao 7 siročića
al ipak tu su se stekle u meni krivulje
tu sam se sreo sa Sićom koji je došao iz Ciriha i spremao se u Čile za
misionara
ja sam ozbiljno verovao da može od njega postati nešto
uši su mu bilesasvim izuzetno prljave
ležali smo na antverpenskom pristaništu i on je držao propoved pamučnim balama i
katranskim buradima
drugovi građani pevao je drugovi građani
domaći su kunići najhitrije kokošte a mlinovi u žitu krijumčare zube pacova
al ipak melju i to se ne događa uzalud
od čega se bojite vi bespomoćni
moje su reči već lepršale u cveću na poljima
nek crknu oni koji priznaju nužnost stajnih tačaka
ujutro ćemo krenuti ka božjoj krčmi
pićemo suze Isusove u trskom pokrivenim pojatama i rum od šljiva
o al u sudbinu svakog dobrog čoveka pljusne bar po jedan krokodil
i onaj koji je došao iz ciriškog azila i spremao se u Čile za misionara
ove je noći dobio triper u mornarskom bordelu u ulici Rivoli
kule od karata srušiše se tiho
oko nas su narasle ograde kakve se viđaju u zoološkom vrtu
još 21 put jedan za drugim vičem prema nebu:
latabagomar
o talata
latabagomar i finfi
jednako su se okretale gramofonske ploče
trebalo bi otpiliti crne ruke zanatlija
stolari izbiju svaki čvor iz njegovog mesta
bravari se ne razumeju u nameštanje reza
stoga će se jednog dana srušiti nas kavez
vidite i Izabela je izgubila jednu rukavicu
o pa i ko bi mogao da brine o nama nesrećnicima sa tri oka
nad kućama su zvekećući letele ptice k drugim predelima
Sića je u svlačionici zaboravio ključeve nove vere
i prvog je dana glasno plakao za njim kao dete
zatim je namazao vazelinom uši i krenusmo prema Briselu
kao ljudi koje su opljačkali
svega smo se odrekli i znali smo da nas samo vreme razume
ono nas nikad neće ispustiti iz sebe
uveče smo već sedeli kraj dugih stolova maison du peuple
i pušili smo dobri belgijski duvan
videsmo kako je Vandervelde presao preko dvorane u socijalistički
sekretarijat
druge pak slavne vode igrahu pred kasom novim francuskim kartama
tu je u golemom salivnom koritu bio na gomili ljudski ćuspajz sveta
plavooki Rusi koje je prstenovala revolucija
Holandani koji mirišu na zejtin
Prusi
mršavi gorštaci
Mađari s uvelim brcima
patetični rođaci Garibaldija
i tu su bili svi oni koje su istukli ili koji doma nisu imali dovoljno hleba
jednima su na ramenu bdeli oblakoderi Njujorka
drugima se crveno nalaktila na oči mržnja
gledajte najveći zamasi sveta jure sa stanice
huče bure
iz srca Moskve vrište telefonske žice
drugarice sedite za klavir
jure preko nas kelneri sa crnom supom
pred bioskopima se skupljaju proleteri
jedan čovek iz kooperative deli karte
psi jurnu uz krezube zidine i pevaju kao starice
neko je rekao dole oligarhija
i odjednom;
Rime
Parizu
Tiflise
Štokholme
Samarkande
i rurski rudnici
čujete li mala zvona minhenske većnice
u Firenci na ramenima apostola spavaju golubovi
svi su već znali božji čas ne može biti daleko
koža fanatika osetljivija je od seizmografa
a mi smo se svi češali
drugarice sedite za klavir
ustajte
ustajte
o kad bih sad znao da prikopčam ovde dijamantske oči moje ljubljene
oko srednje lampe lađarili su salamandri
Sića je već spavao u crvenim lokvama
i bio je sad lep kao kakav mladi buldog
čim bi se sve mogao obogatiti čovek za jedan sat
kad bi bio tako pametan da kažem kao fotoaparat
al čovek je uvek zatvoren iznad svoje kože svetovi odlaze neprimetno
u ponoć smo otišli na ruski skup u petit passageu
govorio je jedan plavi tovariš još sasvim dete
plamenovi su mu cvetali iz usta a ruke su mu lepršale ko rumeni golubovi
pa tako je mi smo ro aci zlih duha Dostojevskog
mi smo odgrizli u sebi sedmu glavu sentimentalizma
i želimo sve da srušimo
o Rusijo ti ukleta zemljo
ko bi video tvoje nevoljno stradanje kad ne bi videli tvoji zvezdom žigosani
sinovi
Evropa pljuje u nama Azijce
a ipak jedino mi idemo planinom naviše
nema sumnje pekarka iz Astrahana il petrogradska drolja
rodiće jednog dana novoga čoveka
Rusija je obrem enjena crvenim prloećem revolucije
al cvetovi ne mogu još da buknu na tajgama Rusije
al Rusija je slična neobrađenoj zemlji
pomozite dakle
braćo
nama slični nesrećni sinovi Evrope
pomozite pomozite
i videsmo kako mu se pod starom kapom zapali glava
svi smo mu sedeli na dlanu
ura Rusijo da živjot živeo ura
sa mojih je leđa otpala tada grba
na prozorima su procvali ledeni cvetovi
a Sića koji je kasnije postao agent provokator doušnik
poljubi Rusu kaput
čist sam kao dete
reče da nemam ovaj triper otišao bih u Carsko Selo da ubijem cara
te noći nismo pili rakiju
oprali smo noge i nismo mislili na ljubav
jedan je mađarski grafičar koji je kasnije dobio 12 godina zbog pobune gledao
sudbinu iz sobaričinih karata
i pevali smo tiho prodorno
najzad o najzad
došlo je vreme i sad smo savršeni kao kalemljeno drvo
mislili smo da se nad nama viju crveni barjaci marta
labudovi su sedeli u ljuljaškama i smejali se u dva glasa
na trgu Eduard hteo sam da ponudim sebe za trpezu siromaha
al su u zoru došli po nas belgijski žandari tek svitaše
pred spomenikom koji piša još se nisu vrzmali stranci s bedekerima
prljave su ulice još uvek mislile o sebi da zbilja leže u Parizu
smeškale su nam se zlatne kovrdže gradske većnice
a mi smo išli sa rukama u lance skovanim kroz curkavo plavetnilo
niz strma stepeništa
pred zamandaljenim furunama prodavaca krompira
kroz splačine krčmi
u osvitnom smradu prodavnica riba
jadne skitnice koje je saterao u stado red i sada umire bog u njima
u Rue Mouffetard susreli smo se s kurvama
bio sam srećan
jako sam se radovao što su u osvit tako lepe
u nakrivo krečenom vetru nakrivo su im stajale punđe
sunce ih gleda iza dijamantskog vela sa zidina
cele smo noći bdeli kao sveci
a sad mi je potekla bala za njihovim cigaretama
kad bih bar mogao da počešem le a stenjao je Sića
koji se još nedavno spremao u Čile u svojstvu mesije
neko je mahao belim krevetskim čaršavom sa jednog balkona
mislili smo na plavog ruskog dečaka koji je živeo od plamena
kao Marinetijev futuristički bog
voleo je Rusiju više no sin majku
sad će ga prebaciti preko beigijske granice i jednog plavog jutra pred Kremljem
će ga obesiti
pomozite dakle
braćo
nama slični nesrećni sinovi Evrope
pomozite pomozite
ja sam samo priprosti pesnik i samo glas mi ima oštricu
šta vredi ako neko papirnom sabljom probode tumaromsku vešticu
12 smo dana sedeli u istražnom zatvoru što smrdi na miševe
bilo nas je 105 u jednoj jedinoj prostoriji
noću i danju
donju i noću
noću smo mislili na drumove i klali smo stenice
ujutro smo dobijali toplu vodu u podne hladnu kašu i po ceo dan smo morali da
molimo nerazumljive belgijske molitve glasno za bradatim tamničarem koji je
sedeo na visokom podijumu kao kakav idol
zatim su nas u tamnozelenim vagonima ođvezli do francuske granice
gospode bože pa ipak
gospode bože
dolazi Pariz
o kome sam čuo raspevana čudesa
a koji još ne poznajem
znao sam Francuzi imaju crvenog petla u svom grbu
znao sam francuska je zemlja blagoslovena devojkama i umetnošću
Zolini su seljaci plovili u zori na srebrnim gitarama
Sena je svoje plave leševe polagala u postelje od trava
Sića je pričao o Dunajecu mađarskom učitelju
koji je sad virtuoz na violini u Chat Noiru
ima 9 ljubavnica nervozne francuske devojke koje su bile vojnički atovi u
francusko—nemačkom ratu
pogledao sam svoje beleške; do sada sam video 3004 Isusove slike
u gnezdima ptica našao sam 9 vrsta jaja
kod Lutiha sam poterao dve krave
dakle
bio sam na 300 kilometara od Pariza
nad glavama su nam išli papagaji na štakama
o PARIZU
PARIZU
Endre Adi te video golog a nad tvojim se krvavim ruševinama
rodio Gijom Apoliner pesnik-simultanista
prosto smo osećali da imamo miris hodočasnika
i prelazili smo 60—70 kilometara dnevno
i išli smo ka senci gvozdenog tornja
kupite naše mokraćne bešike
kupite naše dobro očuvane mokraćne bešike
ako ih probodete tankom iglom nećete ni osetiti ukus nagorelog
Francuzi zato ipak jako liče na Belgijance
u Bavarskoj žive najčovečniji glupaci
možda su takvi od dobrog piva od slada
a može biti da se u njima nasadila na pečatni vosak hrišćanska filozofija
svoje smo natečene suzne kesice jednako nosili o vratu
kao kakve teške slane klepetuše
danima nigde nismo dobili prenoćište
o pa zašto nas je rodila majka kad nije znala odmah da snese i kuću na naša
leđa
jedan zatvorski čuvar koji je uz to bio i šuster
gurnuo nas je na 12 sati u slamu
iz žutih su cevi kompljima kleštima istinskim ruskim pikama hrlile na nas
vaši
to međutim nije značilo ništa
spavali smo na dalekim ljuljaškama meseca uz zvuke frula
neko je stalno pevao nad nama
VI STE MOJA KAŽIPRSTA DVA
a ujutro smo pili crnu kafu oko suknje šusterove žene
rekla je da imam jako lepu kosu
i ako me pogleda bolje ličim na nekog mladića po imenu Igor
koji se pre 20 godina utopio zbog nje u Seni
crna se kafa popovski razkolikala u našim stomacima a ja sam obećao
da ću joj poslati iz Pariza razglednicu
s dve spletene ruke i s jednim golubom koji guče
PARIZ o PARIZ koliko se lepih ljudi ubilo tamo
ko zna zašto
a njen se glas nikad više neće odvojiti od mene
plakao je u pištaljkama carinika
i smejao se u električnim trubana Pariza
smej se dakle magarče
zar ne vidiš da sediš u zlatnom gnezdu života
sad nas Pariz uljuljkuje reče Sića zaboravivši sasvim na svoj triper
jednom sam već pomuzao ovde anđelsku krv iz zvezda
u poređenju s njom mleko moje majke bilo je soda-voda
zadeni svoja krila
sutra ćemo otići kod GRIZETTE
sutra ćemo jesti ostrige na Boulevardu Italien i pogledaćemo električne ptice
sutra ćemo preci preko Tiljerija
i preko Etoala
pa jeste
jeste
bio sam jako tužan i osećao sam kako na mojim bolesnim nogama rastu nokti
o jaoj
jaoj
k meni stižu čuda nemalterisana i s bradom
2X2 = 4
svud niču bokori divjle ruže
al modernim konjimazubi su od železa
i ko ujutro krene nije siguran da će uveče stići kući
najsrećniji je onaj ko može da izvrne svoju kožu
jer ko bi još mogao da gleda daleko od sebe
ono što smo sagradili sagrađeno je
al ono što gradimo ne znači ništa
reke su u stanju da sve to razbiju u paramparčad ako pohitaju
gospoda ne znaju da idu na dve noge kao vrapci
znamo da žena ostavlja svog čoveka
majmuni su pogledali svoju zadnjicu u ogledalu gospodina Goldmana i sasvim su
srećni
možda kad bih znao da igram šah
al ja se ni u šta ne razumem sasvim
butovi ubijene svinje sede u ringišpilima izloga
video sam Pariz a nisam video ništa
moja me ljubavnica čekala u drugom stanju na anđalfeldskoj stanici
glava moje majke postala je od bede sasvim nalik na limun
hteo sam da se smejem pred njima al sam se jako stideo što imama na sebi dvoje
pantalona bez gaća
sigurno je da pesnik il gradi sebi nešto do čega mu je stalo
il može hrabro da ode u skupljače opušaka od cigara
ili
ili
ptice su progutale glas
drveće ipak peva dalje
ovo je već znak starosti
al ništa ne mari
ja sam LAJOŠ KAŠAK
nad glavom nam proleće niklovani samovar.